Jednom davno, u kafiću u gradu,
moj pas i ja pili smo limunadu.
Čupko je bio mlad, skoro štene,
čak puno mlađi od mene.
Ja sam nosio kratke hlače
a on, zamislite, niti gaće!
Tad još baš nisam gledao cure,
činilo mi se da se dure.
Uživao sam u limunadi
i krišom gledao što Čupko radi.
U jednom trenutku, jezivom, strašnom,
vidim, repom maše kujici s mašnom.
Naravno, durila se, podigla nos,
isplazila jezik, jaki štos!
A curica s kojom je bila mlada dama
u prolazu podigla nos i sama.
K’o da nas se to ništa ne tiče,
Čupko i ja smo nastavili srkati piće.
Od tada je prošlo ohoho ljeta,
ta curica Lana je postala teta.
Čupko i Maša su skupa u dobru i zlu,
kad vidiš njega i ona je tu.
Ne znam kako vaše žene
al’ moja Lana se ne duri na mene!
Sad zajedno živimo u ovom gradu
i često odemo na limunadu.
Društvo nam prave dva psića lijepa,
dvije sretne njuškice i dva repa.
Ivica SMOLEC
