Dokle tako i šta mislim pitaju me ljudi,
R’jetko dođeš, sve propada, a dobro se nudi,
Prodaj kuću, njive, šumu, prodaj sve imanje,
Nađi sebe, sredi život, popravi si stanje…
Kol’ko košta dan djetinjstva, mladenačke želje,
Božić, Uskrs, Vel’ka Gospa, blagdansko veselje,
Nabujaju uspomene, u njedra mi svrate,
Kako mogu djedovinu novcem da mi plate?!
Imal’ novac snagu vranca što nam ponos bio,
Miris trešnje u čijoj sam krošnji snove snio,
Možel’ zlato imat okus vode sa bunara,
Brisat muku što je za nas prošla majka stara?!
Dionice od mladosti kol’ko danas vr’jede,
Jel’ normalno sa trideset imat kose s’jede,
Sve se dobro od života u toj kući skupi,
Tko to može pov’jest moju parama da kupi?!
Nek propada, nek zaraste, neka sve se sruši,
Do kad god se mojim zove lakše mi je duši,
Il’ kamate nek mi plate za te uspomene,
Na poklon će sve imanje dobiti od mene!!!
Zvonko KAURINOVIĆ
